Javna rasprava – „Evroskepticizam i evropska ekonomska integracija“

Objavio je
|

Platforma za raspravu, održanu minulog petka u Medija centru, o temi „Evroskepticizam i evropska ekonomska integracija“ bilo je izlaganje dr. Bobana Stojanovića, profesora niškog Ekonomskog fakulteta. Iznoseći egzaktne ali i veoma zanimljive podatke i argumente „pro et contra“ integrisanja u Evropsku uniju profesor Stojanović je uspostavio povoljnu klimu za veoma živu debatu učesnika u ovoj raspravi namenjenoj novinarima elektronskih i štampanih medija sa područja jugoistočne Srbije, predstavnicima političkih organizacija, civilnog sektora i građanima.
U raspravi su takodje učestvovali i svojim, doduše oprečnim, stavovima dali intenzitet debati narodni poslanik i šef odborničke grupe DSS Milan Lapčević i prof. dr Miodrag Manić.

Odluka o priključenju EU zavisi od balansa između troškova i dobiti koji se mogu ostvariti po tom osnovu, što podrazumeva sagledavanje različitih veličina u različitim vremenskim periodima – rekao je prof. Stojanović i objasnio da pored nesumljivih prednosti ovakav način, pre svega, ekonomskog integrisanja proizvodi i određene rizike. potencijalna korist od integrisanja u EU je svakako veliko slobodno tržište, sa 500 miliona stanovnika, veća mogućnost kreiranja razmene, ekonomski rast i nove investicije, veći konseznus, politička saradnja i veća otpornost na unutrašnje i spoljne negativne uticaje. Istovremeno, potencijalni nedostaci su skretanje trgovine, smanjenje ekonomske aktivnosti zbog razlike u nivou konkurentnosti, smanjenje broja zaposlenih i smanjenje ili gubitak dela suveriniteta.

 

Profesor Stojanović je ovom prilikom govorio o istorijatu EU osnovnoj ideji koja je bazirana na ekonomskim interesima koji su se vremenom preoblikovali u čvršće političko povezivanje članica.

Uslovi za priključenje EU su definisani kroz političke kriterijume, kazao je dr Stojanović, koji se odnose na stabilnost demokratskih institucija, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava. Ekonomski kriterijumi se odnose na nesmetano funkcionisanje tržišne privrede kao obezbedjenje od pritiska konkurencije iz same Evropske unije. Od zemalja koje pretenduju na članstvo u EU se posebno zahteva, naglasio je prof. Stojanović, sposobnost prihvatanja obaveza koje nameće članstvo uključujući i privrženost ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije.

Objašnjavajući razloge ugroženosti evro zone profesor Stojanović je rekao da je tome „kumovala“ uska povezanost SAD i EU te su evropske banke kupovale američke hartije od vrednosti povezane sa pozajmicama sa sekundarnog tržišta.

Zatim je usledio nagli pad nemačkog izvoza, pukao je balon prenaduvanih stambenih kredita u Španiji i Irskoj što je sve skupa dovelo do manjeg rast aproduktivnosti u nefleksibilnoj ekonomiji evro zone – kaže Stojanović. Odgovor na krizu je usledio istorijskim smanjenjem kamata na 1.25 odsto, donošenjem akcionog plana podrške finansijskim sistemima i usvajanjem plana oporavka. Grčka kriza duga stavila je pod lupu efikasnost i uspeh evro zone, predstavlja najveći test za EU i od uspeha sa kojim se izbore sa krizom zavisiće i do koje mere i proširenje će EU moći da funkcioniše kao moćna i nezavisna ekonomija.

Milan Lapčević je dao punu podršku naporima koji se čine na uredjenje zemlje i uskladjivanju prema standardima koji su u razvijenjim zemljama EU dale pozitivne rezultate ali istovremeno je izrazio i potpuno neslaganje sa globalizacijom koja je već nanela velike štete našim gradjanima.

Potpuno otvoreno tržište za velike kompanije nije nam donelo ništa dobro jer one damping cenama i drugim metodama sa tržišta potpuno elimišu male firme- rekao je Lapčević i naveo primer mlekara i cementara koje su ukrupnjavanjem tržišta i eliminisanjem konkurencije formirale znatno veće cene svojih proizvoda. Takodje, od potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju beleži se stalni pad prihoda od carina koji je sa 57 milijardi dinara sveden na 33 milijarde. Naravno, taj finansijsji vakuum se nadoknadjuje povećanjem poreza i akciza koji plaćaju svi gradjani Srbije.

Profesor dr Miodrag Manić je potencirao prednosti koje donosi priključenje naše zemlje EU ali uz uvažavanje činjenica koje tome ne idu u prilog.

Evropska unija j eproces koji se na završava nego odvija, to je postupak prilagodjavanja i ujednačavanja i svakako da i mi pripadamo tom procesu – rekao je dr Manić. Inače, što se tiče gubljenja dela suveriniteta ne treba nikoga da plaši jer je to proces jednak braku u kojem se partneri neminovno odriču dela svog suverniteta.

Izvor: Narodne novine
Autor: S.Bojović