Odnos države i tržišta prof. dr Ivana Stojanovića

Objavio
|

skup-ivan-stojanovic

Povodom obeležavanja 20 godina od smrti prof. dr Ivana Stojanovića 19.10.2016. na Visokoj školi modernog biznisa (MBS), Beograd, Terazije 27, organizovan je skup na temu ODNOS DRŽAVE I TRŽIŠTA U DELU PROFESORA IVANA STOJANOVIĆA

Namera organizatora skupa je podsećanje na ličnost i delo pokojnog profesora, prisutno kod svih koji su poznavali ovog skromnog i nenametljivog čoveka, ali zapaženog naučnog radnika. Uvodna izlaganja su podneli prof. dr Čedo Ljubojević i prof. dr Boban Stojanović. U veoma sadržajnoj diskusiji su učestvovali: Dušan Janjić, prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Boško Živković, prof. dr Hasan Hanić, prof. dr Ljubiša Adamović i prota Stojadin Pavlović. Svi su istakli da je njegovo delo obilovalo svežinom i bogatstvom misli, ideja, uvek aktuelno i uvek makar korak ispred svog vremena. Dobar dokaz za to su radovi koji posle više od dve decenije nisu izgubili na aktuelnosti.

Vreme u kome je profesor Stojanović živeo i radio obilovalo je nizom teorijskih kontraverzi i eksperimentisanja u praktičnim aktivnostima. Ekonomija je bila izazov koji su naučni radnici prihvatali sa više ili manje definisanim osnovnim načelima i jasnim opredeljivanjem za prepoznatljive polazne kriterijume. Polazeći od alternativnih oblika organizacije ekonomskog života, bilo je ekonomista koji su, zahvaljujući svojoj analitičkoj intuiciji, ekonomiju smatrali naukom o racionalnoj alokaciji ograničenih resursa, vezujući tu racionalnost za dejstvo tržišnog mehanizma. Profesor Stojanović se jasno i nedvosmisleno opredeljivao za tržišnu privredu, čak i kada je to bilo anatemisano ili čak podložno sankcionisanju. Za to vreme smelo je pisao o profitu, tržištu rada, kapitala i uvek polazio od jasno definisanog vektora tržišnog prostora. Birao je aktuelne teme, studiozno ih obrađivao i uvek davao projekcije ili preporuke za budućnost. Odvažno se upuštao u tumačenje i osmišljavanje ekonomskih tokova, ali uvek uz kritički prilaz. Verujući u efikasnost tržišta, on ga ipak nije glorifikovao, već je uvek ukazivao na njegovu nesavršenost.

Poseban smisao je imao za teorijsku obradu ekonomske politike. Reagovao je na aktuelne ekonomske i političke procese i pokušavao da utiče na njih. Njegove preporuke su bile teorijski jasno fundirane i ostvarive. To je došlo do izražaja u njegovom angažmanu na izradi projekta “Rekonstrukcija monetarnog sistema i strategija ekonomskog oporavka Jugoslavije” i u studiji “Strukturno prilagođavanje privrede SR Jugoslavije” koju je završio neposredno pre smrti. U svim istraživanjima je pristupao studiozno, iskreno se nadajući da će svoj i napor njegovih saradnika na projektima rezultirati prihvatanjem korektno obrazlaganih predloga. Bio je neumoran radnik i uporni istraživač.

Iskreno verujući u potrebu, pa i nužnost uključivanja intelektualaca u rešavanje problema privrede i društva, svoje znanje i iskustvo nesebično je ugrađivao u rad političkih tela uvek ostajući ono što jeste – dostojanstveni naučni radnik. Dokaz za to su dela koja su privukla izuzetnu pažnju naučne i stručne javnosti ne samo u oblasti ekonomije: Socijalizam i tržište, Ekonomska preispitivanja – ko radnike povezuje lažnim koncima (koautor), Kuda i kako dalje. Svako ko je pratio odnos ekonomije i politike zna da takva misija naučnog rada često nije bila shvaćena na pravi način. Dokaz za to je njegov vremenski kratak položaj direktora lista Politika. To je kod prof. Ivana Stojanovića povremeno prouzrokovalo rezignaciju, ali ne i gubitak vere da do oživotvorenja željenih promena mora doći.
Impozantan je broj radova profesora Ivana Stojanovića. Objavio je 18 knjiga iz oblasti mikroekonomije, tržišta i cena. Uz to, objavio je i preko 300 članaka u vodećim domaćim i inostranim časopisima. Bio je markantna pojava i na svim naučnim skupovima na kojima je učestvovao. Njego opus se upotpunjuje i prevodima studiozno odabranih dela sa francuskog govornog područja iz oblasti ekonomije, filozofije, politikologije, sociologije. Radovi prof. Ivana Stojanovića vredni su dokumenti o stanju ekonomske misli u Jugoslaviji u drugoj polovini dvadesetog veka. Mnogi od njih su prevođeni na strane jezike Udžbenik Teorija cena je kulminacija pedagoškog rada. Studenti koji su svoje ispite, seminarske i diplomske radove pripremali po ovom udžbeniku osećali su lepotu početničkog bavljenja ekonomijom. Ona je uvek bila upotpunjena zadovoljstvom praćenja nastave u koju je profesor Stojanović unosio sve svoje kvalitete pravog erudite. Poslediplomci, kao i njegove kolege u kontaktima sa njim potvrđivali su tezu da se univerzitetski profesor kvalifikuje kao dobar ako uz prenošenje svog znanja izvrši dobar izbor tema za diskusiju i trasira put svojim sagovornicima za bavljenje naučnim radom.

Posedovao je široko opšte znanje na bazi svog svestranog i permanentnog obrazovanja. To je naročito došlo do izražaja kroz njegov angažman na uređivanju časopisa i ambicioznih projekata kao što je Ekonomski leksikon, Ekonomska enciklopedija i Ekonomska i poslovna enciklopedija. Kao glavni redaktor, okupio je oko 400 autora koji su kroz 43 naučne oblasti i 5.500 odrednica predstavili sva relevantna dostignuća u oblasti ekonomije. Izdanje na kompakt disku, prvo takve vrste u Jugoslaviji, poklopilo se, na žalost, sa preranom smrću profesora Ivana Stojanovića.

Skromnost, neposrednost u komuniciranju, briga za svoju porodicu – suprugu Doru i ćerke Iru i Ivonu – ljudske su osobine koje je izuzetno uspešno upotpunjavao svojim naučnim radom. Ono što naučnika čini velikim nije samo veliki kvantum znanja, već i upornost u kritičkom traganju za istinom. Profesor Ivan Stojanović je, zahvaljujući po mnogo čemu neponovljivim osobinama naučnog radnika, stvorio opus koji je složen, iznijansiran i bogat, često vizionarski i zato ispred svog vremena.