Prvi monitoring cena

Izveštaj za septembar 2013

Izveštaj se odnosi na istraživanje prednosti kupovine istih ili uporedivih proizvoda i usluga u prigraničnim područjima Srbije i Bugarske Cilj je informisanje potrošača iz ovih zemalja o cenama, troškovima puta, carinama, uslovima prenosa robe i povraćaja PDV iz susedne zemlje.
Potrošači iz jedne zemlje bi na bazi tih informacija donosili odluke o kupovini robe i usluga udrugoj zemlji. Utvrđivanje isplativosti kupovine dovodi do povećanja mobilnostii ljudi i protoka robe, doprinoseći pospešivanju privredne i kulturne saradnje pograničnih područja Srbije iBugarske.

Predmet istraživanja su isti ili slični proizvodi dostupni potrošačima u sledećim maloprodajnim objektima:

1) METRO u Sofiji i Nišu,
2) Piccadilly u Sofiji i Maxi u Srbiji i
3) Lidl u Sofiji iDIS u Nišu.

Kada su u pitanju usluge, istraživanjem su obuhvaćene cene uporedivih usluga koje se dobijaju kod sličnih pružalaca u Nišu i Sofiji. Skeniranje cena je obavljeno 23. i 24. septembra 2013. godine istovremeno u Sofiji i Nišu korišćenjem kataloga i drugih izvora podataka sa interneta i direktnim popisivanjem cena u navedenim maloprodajnim objektima.

U istraživanju se polazi od pretpostavke da su osnovni motivi za kupovinu dobara i usluga u drugoj zemlji povoljnije cene i manji ukupni izdaci potrošača.
Cene u srpskim dinarima i bugarskim levima su radi uporedivosti preračunate u evre po zvaničnim kursevima na dan 23.9. 2013 i to:

•  Kurs dinara: 1 evro = 114,33 dinara
•  Kurs bugarskog leva: 1 evro = 1,95583 leva

1. CENE PROIZVODA I USLUGA

A) PREHRAMBENI PROIZVODI – HRANA I PIĆE

U tabelama i grafikonima su prikazane uporedive prosečne cene proizvoda i usluga do kojih smo došli terenskim monitoringom cena.*

Podaci prikazani u Tabeli 1. pokazuju da su izdaci za nabavku korpe suhomesnatih proizvoda u Sofiji manji u proseku za 17.91 evro (ili 2047.65 RSD).

*
Napomena: Ukoliko pored porizvoda ne stoji * znači da isti proizvod postoji i u Srbiji i u Bugarskoj. Zvezdica * pored proizvoda označava da proizvod postoji u Srbiji, a da je u Bugarskoj posmatran uporediv, sličan proizvod drugog proizvođača.

1Tabela1

2Tabela2 3Tabela3 4Tabela4 5Tabela5

C) TROŠKOVI PREVOZA I PUTARINE

U potrazi za povoljnijom kupovinom svakodnevno se vrše migracije i prelazi se i više desetina kilometara. Svi troškovi koji prate tu kupovinu moraju se uključiti u analizu, kako bi se stvorila što jasnija slika o razlozima zbog kojih se stanovništvo istočne Srbije i zapadne Bugarske odlučuje na kupovinu u susednoj zemlji. Ukoliko potrošači putuju automobilom, očekuju ih troškovi puta na relaciji Niš-Sofija-Niš (ili Sofija-Niš-Sofija) koja iznosi 320 km u oba smera.

Cena litra goriva u Srbiji je po kategorijama: a) benzin 148,90 dinara, b) dizel 150,90 dinara, c) TNG 83,9 dinara. U Bugarskoj cene litra benzina je u rasponu 2,58-2,73 leva, dizela 2,58-2,60 leva, a TNG 1,36-1,38 leva. Građani Srbije u Bugarskoj plaćaju putarinu u iznosu 10 leva (5 evra). Vinjeta se kupuje na granici. Građani Bugarske ne plaćaju putarinu za put do Niša.

Prilikom prvog terenskog istraživanja za izračunavanje troškova puta korišćen je prevoz putničkim vozilom koje troši 8l dizel goriva na 100 km. Transportni troškovi za građane Srbije su iznosili 4323 RSD (37.8 evra), što obuhvata 25 litara goriva i vinjetu. Za potrošače iz Bugarske troškovi puta na relaciji Sofija-Nis-Sofija iznose 64,5 leva (33 evra).

Cena autobuske karte na relaciji Niš-Sofija je 1350 dinara (11,8 evra), a iz Sofije do Niša 24 leva (12,3 evra).

 

6Tabela6

 

 

Na osnovu Grafikona 5. može se videti da razlike u izdacima za ugostiteljske usluga gotovo i da ne postoje. Prosečan ručak u restoranu će korisnika ove usluge koštati oko 7.17 evra i u Nišu i u Sofiji. Što se tiče usluge noćenja u hotelima sa 3 zvezdice, one su jeftinije u Sofiji za nešto manje od 10 evra.

E) McDONALD’S INDEKS CENA

Jedan od indikatora kupovne moći stanovništva je cena proizvoda u restoranima McDonald’s. U Nišu osnovni hamburger u restoranu (ista cena i za mali pomfrit, coca cola 0,25l, sladoled, krofna) košta 100 dinara ili 0,87 evra, dok se isti proizvodi u Sofiji kupuju za 1 lev ili 0,51 evro.

F) USLUGE MOBIILNE TELEFONIJE U ROMINGU

Potrošači iz Srbije plaćaju korišćenje mobilne telefonije u Bugarskoj po sledećoj tarifi (za korisnike Telenor mreže-TravelSure roming tarifa): odlazni pozivi 130 dinara (1,12 evra) po minuti, dolazni pozivi 50 dinara (0,43 evra) po minuti, SMS 30 dinara (0,26 evra).
Za bugarske potrošače cena 1 minuta razgovora u mreži Vivacom dok su u romingu u Srbiji (i drugim balkanskim državama) je: za odlazne pozive 2,59 leva (1,32 evra), za dolazne pozive 0,99 leva (0,5 evra), a za jednu SMS 0,59 leva (0,30 evra).
Zbog potencijalno visokih troškova, potrošačima se preporučuje detaljno informisanje o tarifama, uključujući i korišćenje podataka sa interneta dok su u romingu.

G) UKUPNA VREDNOST KORPE DOBARA I USLUGA

Ukupna vrednost korpe za nabavku željenih proizvoda i usluga u Srbiji (bez transportnih troškova, troškova carine, troškova smeštaja i telekomunikacije) iznosi 936.82 evra, dok je vrednost posmatrane korpe u Bugarskoj manja za 10% (94 evra) i iznosi 842.56 evra.

8Tabela8

Kada se ukupnoj vrednosti korpe za nabavku željenih dobara u Nišu (Srbiji) i Sofiji (Bugarskoj) dodaju troškovi prevoza (koji u Srbiji iznose 37.8 evra, a u Bugarskoj 33.00 evra), troškovi carina i oduzme povraćaj PDV-a u % na vrednost iz overenog obrasca, dobija se iznos ukupnih troškova (izdataka) za nabavku dobara koji su najčešći predmet uvoza i prekogranične razmene.

H) ODNOS PROSEČNE ZARADE I VREDNOSTI KORPE PROIZVODA I USLUGA – KUPOVNA MOĆ POTROŠAČAa)

Kupovna moć stanovnika Srbije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru 2013. godine u Republici Srbiji iznosila je 42866 dinara (375 evra).
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru 2013. godine za Region Južne i Istočne Srbije iznosila je 36465 dinara (319 evra). To praktično znači da su potrebne 2.5 prosečne zarade na republičkom nivou ili gotovo 3 prosečne zarade u Regionu Južne i Istočne Srbije za nabavku posmatrane korpe proizvoda i usluga u Srbiji.

 

Prema najnovijim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje prosečna penzija u Republici Srbiji u avgustu 2013 iznosila je 24025 dinara (210 evra). U Srbiji su za kupovinu proizvoda i usluga iz korpe proizvoda i usluga potrebne 4.46 prosečne penzije.

b) Kupovna moć stanovnika Bugarske

Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta i Nacionalnog instituta za socijalnu zaštitu Bugarske, prosečna zarada u Bugarskoj za posmatrani period iznosila je 799 BGN (408.5 evra).
To znači da su potrebne 2 prosečne plate za kupovinu obuhvaćene korpe proizvoda i usluga u Bugarskoj. Prosečna penzija za analizirani period je iznosila 298 BGN (152 evra) što znači da su za kupovinu proizvoda i usluga iz korpe proizvoda u Bugarskoj potrebne 2.8 prosečne penzije.

2. USLOVI UVOZA ROBE

a) Carinski propisi u Republici Srbiji

Troškovi carina se moraju uključiti u analizu pošto se radi o prenosu robe preko granice. Sobzirom da su dobra namenjena ličnoj potrošnji, a ne daljoj prodaji, moguće je ostvariti oslobođenja plaćanja carina. U suprotnom, ukoliko se pređe dozvoljeni limit vrednosti uvezenih proizvoda, uključuju se i izdaci koji se odnose na carinske troškove.

Po čl. 216 st.1 t.1 Carinskog zakona Srbije, domaći putnici oslobođeni su plaćanja carina na predmete koji služe njihovim ličnim potrebama za vreme putovanja, tj. na lični prtljag. Po čl. 216 st.1 t.2 Carinskog zakona, domaći putnici oslobođeni su plaćanja carina na predmete koje nose sa sobom, a nisu namenjeni daljoj prodaji i ne prelaze 100 evra po putniku. Takođe, ako je roba koja se unosi u zemlju veće vrednosti od 100 evra, naplaćuje se carina po stopi od 10% na celokupnu vrednost robe.

b) Carinski propisi u Republici Bugarskoj
Na osnovu propisa u Bugarskoj, obračunava se carina po stopi od 5% na pojedinačne vrednosti uvezene robe ako roba koja se uvozi ima vrednost veću od 100 evra. Kada ukupna vrednost dva ili više predmeta u vlasništvu jednog putnika premašuje 100 evra, bescarinski uvoz dozvoljen je samo za one stvari čiji zbir pojedinačnih vrednosti ne prelazi 100 evra.

3. POVRAĆAJ POREZA NA DODATU VREDNOST (TAX FREE)
Porez na dodatu vrednost se plaća na celokupnu vrednost dobara koji su obuhvaćeni korpom, uključujući i troškove carina i druge uvozne dažbine. Prema važećim propisima u Srbiji osnovna stopa iznosi 20%, a posebna stopa 8%. U Bugarskoj osnovna stopa iznosi 20%, a posebna stopa 7%.

a) Povraćaj PDV za robu namenjenu izvozu iz Srbije u Bugarsku

U skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost u Srbiji, pravo na refakciju poreza na dodatu vrednost imaju strani državljani koji iznose kupljena dobra u vrednosti preko 150 evra (uključujući PDV), u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, i ukoliko ta dobra iznose u roku od tri kalendarska meseca od dana kupovine. Povraćaj PDV-a ostvaruje se samo uz popunjen REF 4 obrazac, kao i na osnovu priloženih originalnih računa za
kupljenu robu.

Anketriranjem carinika na graničnom prelazu Dimitrovgrad, bugarski građani overavaju obrasce za sledeću izvezenu robu: skuplja garderoba, satovi, nakit, prenosivi računari, bicikle. Taj promet nije značajan, budući da se mesečno overi 5-8 obrazaca.

b) Povraćaj PDV za robu namenjenu izvozu iz Bugarske u Srbiju

Najniži iznos kao osnova za povraćaj PDV-a u Bugarskoj zavisi od trgovine i kreće se u rasponu od 250 do 300 leva. Poseban obrazac o kupovini robe za izvoz sa fakturom se dobija na mestu kupovine. Ta potvrda se overava na granici od strane bugarske carine. Nakon unosa robe u zemlju, iznos naveden u tom obrascu se može podići na mestima naznačenim na obrascu. Potrošači mogu očekivati povraćaj u neto iznosu od 10% do 16% vrednosti izvezene robe (uključujući PDV) na bazi prethodno overenih dokumenata. Prema podacima dobijenih od bugarskih carinika, potrošači iz Srbije najčešće prijavljuju izvoz tehničke i prehrambene robe, obuću i odeću.

ZAKLJUČAK

Isplativost kupovine konkretnih proizvoda i usluga samo su jedan od razloga za unapređenje prekogranične saradnje Srbije i Bugarske. Istraživanjem smo potrošačima učinili dostupnim informacije o isplativosti kupovine proizvoda koji su obuhvaćeni korpom proizvoda. Cene u tabelama i grafikonima su utvrđene na bazi prosečnih cena u objektima u Nišu i u Sofiji. Na osnovu prosečnih cena za svaku kategoriju proizvoda može se reći da stanovnici Srbije
najčešće odlaze u Bugarsku radi kupovine suhomesnatih proizvoda, mlečnih proizvoda (na primer sira) i tehničkih proizvoda (poput LCD televizora). Bugarski državljani dolaze u Srbiju po ulje, šećer, neprehrambene artikle (kao što su prašak za veš i omekšivač), ali i radi korišćenja određenih tipova usluga (kao što su usluge zubara i kozmetičara) ili radi posete hotelima i restoranima.

Ukupna vrednost korpe za nabavku željenih proizvoda i usluga u Srbiji iznosi 936.82 evra, dok je vrednost posmatrane korpe u Bugarskoj manja za oko 10% (94 evra) i iznosi 842.56 evra.
Kada se ukupnoj vrednosti korpe za nabavku željenih dobara u Nišu (Srbiji) i Sofiji (Bugarskoj) dodaju troškovi prevoza (koji u Srbiji iznose 37.8 evra, a u Bugarskoj 33.00 evra), troškovi carina (% od vrednosti robe iznad 100 evra po osobi, carinska stopa u Srbiji iznosi 10%, a u Bugarskoj 5%) i oduzme povraćaj PDV-a u % na vrednost iz overenog obrasca, dobija se iznos ukupnih troškova (izdataka) za nabavku dobara koji su najčešći predmet uvoza i prekogranične razmene.
Istraživanjem su obuhvaćeni proizvodi i usluge u redovnoj prodaji i nisu na posebnim akcijskim ponudama. Da su kupac i zadovoljenje njegovih potreba u fokusu trgovinskih kompanija pokazuju specijalne ponude i programi za kupce. Potrošačima stoje na raspolaganju nedeljne akcije, promocije, kataloške ponude i niz pogodnosti koje pružaju trgovinske kompanije.

Korisne adrese za dodatno informisanje:

http://www.metro.rs/public/home,
http://www.metro.bg/public/home
http://www.maxi.rs/code/navigate.php?Id=1,
http://www.piccadilly.bg/profile.php
http://www.dismarket.rs/pocetna.php?format=plus&sifoj=52000 ,
http://www.lidl.bg/cps/rde/xchg/lidl_bg
http://www.BGraspisanie.com

9Tabela9 10Tabela10 11Tabela11 12Tabela12 13Tabela13 14Tabela14 15Tabela15 16Tabela16